Tunjevina je jedna od omiljenih i najčešće korištenih riba u ljudskoj prehrani. Uprkos svojim hranjivim vrijednostima, visokom sadržaju proteina, omega-3 masnih kiselina i vitamina B, tunjevina nažalost sadrži i visok nivo teških metala poput žive. Živa u tunjevinu dospjeva iz vode kao i hrane kojom se ova riba hrani. Konzumiranje prevelike količine tunjevine može dovesti do ozbiljnih posljedica usljed povećanog nivoa žive u organizmu.
Koliko žive se nalazi u tunjevini?
U poređenju sa ostalim morskim ribama poput lososa, ostriga i jastoga, tunjevina sadrži značajno veći procenat žive u sebi. Živa u tuni se akumulira kroz lanac ishrane, jer se tuna hrani manjim ribama koje takođe sadrže određenu količinu žive u sebi.
Koliko konzervisane tunjevine je dozvoljeno konzumirati?
Granične vrijednosti dozvoljene količine žive najviše zavise od tjelesne težine osobe. Takođe, različite vrste tune sadrže različite koncentracije žive u sebi. Najveću koncentraciju žive sadrže ribe koje su predatori, od kojih prednjače bijela i plavorepa tuna, dok light tuna sadrži najmanju koncentraciju žive. Procenat žive kao i drugih štetnih materija zavisi i od ulja u kom je konzervisana kao i od materijala ambalaže. Dozvoljen unos konzervisane tunjevine kod odraslih osoba je jednom sedmično, dok je kod trudnica i djece potrebno ovaj unos redukovati na što manju moguću mjeru.
Opasnost trovanja živom
Akumulacija žive u organizmu vremenom može rezultovati odumiranjem moždanih ćelija čime se gube motoričke sposobnosti i pamćenje. Prekomjerna izloženost živi takođe vodi anksioznosti i depresiji. Iako se konzumiranje morske ribe preporučuje kod srčanih oboljenja, povećanja koncentracija žive u organizmu dovodi i do srčanih oboljenja.
