Muko-epidermoidni tumor se javlja u 3% do 9% tumora salivarnih žlezda. Najčešče se lokalizuje u parotidnoj žlezdi a u malim pljuvačnim žlezdama javlja se ređe sa pretežnom lokalizacijom u palatinalnim. Javlja se između 40. i 60. godine života, pretežno kod žena.
Evolucija tumora
Muko-epidermoidni tumor raste u vidu bezbolnog izraštaja različitom brzinom u zavisnosti od stepena diferencijacije tumorskih čelija. Evolucija ovog tumora kreće se od više meseći do nekoliko godina. Tumor je prilično jasno ograničen ali je nepotpuno inkapsuliran zbog čega zahvata okolne tkivne strukture.
U toku rasta dostiže veličinu od tri do pet santimetara u dijametru, a u nekim slučajevima može dostići i veličinu preko 10 cm. Tumor je čvrste konzistencije mada na pojedinim mestima može pokazivati elastično-čvrstu fluktuaciju.
Može biti benigni i maligni
Kliničko ponašanje mukoepidermoidnog tumora je različito i kreće se od na izgled benignog do izrazito malignog.
Mukoepidermoidni tumor je najčešči maligni tumor parotidne žlezde u odraslih. U submandibularnoj žlezdi ovaj tumor po učestalosti se javlja odmah posle adenoidnog čističnog karcinoma. Kod dece mukoepidermoidni tumor je najčešči maligni tumor salivarnih žlezda.
Lečenje mukoepidermoidnog tumora je hirurško i zavisi od lokalizačije i stepena maligniteta tumora.
Leave a Comment
You must be logged in to post a comment.