Da li ste znali da je otkriven lijek protiv gojaznosti?

Na promociji knjige “Hirurško lečenje gojaznosti: od barijatrijske do metaboličke hirurgije”, Dragan Micić, akademik u Kliničkom centru Vojvodine, naveo je kako se u Srbiji u posljednjih šest godina bilježi trend porasta broja gojaznih osoba, kako odraslih tako i djece. Kao suštinu ističe da ljudi trebaju više da se kreću a da djeca provode manje vremena ispred kompjutera.

Lani je objavljena knjiga Medicinskog fakulteta u Beogradu  koja je za studente predstavljala sjajno štivo odakle mogu da uče. S obzirom na to da se na ovom projektu uporno radi već dugi niz godina, autorka i šefica Ambulante za gojaznost Kliničkog centra Srbije prim. dr Snežana Polovina, nije mogla da sakrije svoje oduševljenje zbog publikacije knjige. Pored toga istakla je da do sada nije bilo knjige iz ove tematike i da se prije dvije godine rodila ideja da naprave publikaciju koja je vremenom prerasla u knjigu.

Još su govorili i…

Promjena načina života, samim tim i ishrane koja može da uključuje određene suplemente su jedna od prvih poduhvata koje preporučuje hirurg profesor dr Miloš Bjelović. Hirurgija je samo jedan vid terapije kojom možete da redukujete višak kilograma. U suštini, postoji nekoliko koraka kojim ćete se voditi do željenog izgleda a operativni zahvat bi u krajnjem slučaju mogao predstavljati dobro rješenje.

Riječ je o laparaskopskoj operaciji koja se radom stručnjaka izvodi kao standardni hirurški zahvat. Akademik Micić je zaista razbio sve stereotipe o rješenju problema gojasnosti, on ističe da je dovoljno šetati nekoliko puta u sedmici, 15 – 30 minuta dnevno.

Država treba da se umeša u regulaciju oglasa i da se nezdrava i brza hrana ne reklamira u vreme kada deca gledaju televizijski program. Takođe, treba da bude manje prodavnica brze hrane u blizini škola, kao što je Finska uvela da na 500 metara od škole ne mogu da budu objekti brze hrane.

Svjetska zdravstvena organizacija je prihvatila da je gojaznost bolest i biće uvedeno šest novih kategorija zdravstveno ugroženih osoba”, rekao je on i dodao da se gojazni ljudi suočavaju sa stigmom u društvu, teško nalaze posao, ne mogu da se ožene i udaju.

Prema njegovim rečima, u svetu ima oko milijardu i 700 miliona gojaznih ljudi, a operacije su namenjene samo za one kojima je to procedura za spasavanje života.

Profesorka dr Edita Stokić iz Kliničkog centra Vojvodine, koja je i autorka jednog od 19 poglavlja u knjizi, naglasila je da će, ukoliko se ništa ne promeni, do 2030. godine gojazno biti pola Evropljana.”U Vojvodini je više od 56 odsto stanovnika gojazno i predgojazno, i među odraslima i među decom”, kazala je dr Stokić.